Zabrana telesnog kažnjavanja

Dom

Telesno kažnjavanje u domu se smatra nezakonitim. Izmene Porodičnog zakona iz 2007. su izglasane u julu 2016. čime se zakon u velikoj meri promenio. Dodat je Član 9a koji glasi: „Dete ne sme biti podvrgnuto telesnom kažnjavanju ili bilo kakvom drugom obliku okrutnog, nehumanog ili degradirajućem tretmanu. (2) Gore pomenuta zabrana u pargrafu 1 se odnosi na roditelje, staratelje i sve ostale osobe koji se brinu ili su u kontaktnu sa decom. (3) Osobe pomenute u paragrafu 2 su u obavezi da štite dete od bilo kakvog oblika tretmana iz gore pomenutog paragrafa 1.​”

U izveštaju Odboru za ljudska prava, održanom u oktobru 2014., država je saopštila da je Akcionim nacionalnim planom za decu 2013-2017 predviđena „implementacija najmanje tri nacionalne kampanje kako bi se podigla svest javnosti o negativnim uticajima telesnog kažnjavanja dece u svim sredinama“ i da „postoje planovi za izmene zakona kako bi se eksplicitno definisala zabrana svih oblika telesnog kačnjavanja dece u porodici, alternativnih oblika zaštite, škola i institucija dečijeg i socijalnog blagostanja.“^[1]

Crna Gora je jedna od država predvodnica sa Globalnim članstvom za okončanje nasilja nad decom, koja je osnovana 2016. godine. Ovo obavezuje državu na tri do pet godina ubrzanog delovanja ka dostizanju Cilja 16.2 Održivih razvojnih ciljeva. Strategija za prevenciju i zaštitu dece of nasilja 2017-2021 je navodno usvojena.^[2] Nacionalni akcioni plan za decu za period 2018-2022 treba da se usvoji do kraja 2018.^[3]

Centrovi za alternativno zbrinjavanje

Telesno kažnjavanje u alternativnivim centrima za zbrinjavanje dece je zabranjeno pod članom 9a Porodičnog zakona (izmenjenog 2016., videti pod „Dom“).

Dnevna briga

Telesno kažnjavanje u centrima za brigu dece u ranom detinjstvu (vrtići, jasle, itd) centrima za brigu starije dece (dnevni centri, celodnevni boravak, briga o deci, itd.) je zabranjena po članu 9a Porodičnog zakona iz2007. (izmenjen 2016., vidi pod „Dom“). Takođe je zabranjeno u zakonskoj odredbi o predškolskom obrazovanju pod članom 111 Opšteg zakona o obrazovanju (videti pod „Škole“).

Škole

Članom 111 Opšteg zakona o obrazovanju, telesno kažnjavanje je zabranjeno u školama – „radni odnos nastavnika koji fizički ... (9) ponižava, vređa, ili kažnjava učenika će biti prekinut“ – i član 9a Porodičnog zakona iz 2007. (izmenjenog 2016., videti pod „Dom“). Zakon o osnovnom obrazovanju (član 66) i Zakon o srednjem obrazovanju (član 99) ne uključuje telesno kažnjavanje kao dozvoljenu disciplinsku meru.

Kaznene institucije

Telesno kažnjavanje se smatra nezakonitim kao disciplinska mera u kaznenim institucijama pod članom 9a Porodičnog zakona iz 2007. (izmenjenog 2016, videti pod „Dom“). Prihvatljive disciplinske mere u zatvorima za maloletne osobe koje su navedene u Zakonu o tretiranju maloletnih osoba u kriminalnoj proceduri iz 2011. godine ne uključuju telesno kažnjavanje (član 175), ali ne postoji izričita zabrana.

Kazna za zločin

Telesno kažnjavanje je nezakonito kao oblik kazne za zločin po Kriminalnom kodu zakona o maloletnim izvršiocima kriminalnih dela i Kriminalnoj legalnoj zaštiti maloletnih osoba, po čemu nema zakonske odredbe o sudskom telesnom kažnjavanju. Prema Zakonu o izvršenju kriminalnih sankcija, svaka akcija koja uključuje povrgavanje osuđene osobe bilo kakvom lošem ophođenju ili protiv ljudskog dostojanstva je zabranjena.

[1] 22. oktobar 2014. CCPR/C/MNE/Q/1/Add.1, Odgovoriti na listu problema, paragraf 34

[2] 6. novembar 2017.,  A/HRC/WG.6/29/MNE/1, Državni izveštaj, paragraf 98

[3] 18. april 2018., A/HRC/38/13, Izveštaj radne grupe, paragraf 10; 5. jun 2018., A/HRC/38/13/Add.1, Izveštaj radne grupe: Dodatak, paragraf 23

Izveštaj o Univerzalnom periodičnom pregledu ljudskih prava u Crnoj Gori

U prvom krugu Univerzalnog periodičnog pregleda Crna Gora je pregledana 2008. godine (3. Sednica). Nisu date posebne preporuke vezane za telesno kažnjavanje. Međutim, data je sledeća preporuka koju je Vlada i prihvatila:^[1]

„Uključiti sporazume o međunarodnim ljuskim pravima u državni zakon (Hrvatska)“

Drugi krug pregleda je održan 2013. (15. Sednica). Date su sledeće preporuke:^[2]

„Preduzeti mere da bi se podigla svest javnosti o negativnim posledicama telesnog kažnjavanja dece (Liechtenstein);

“Eksplicitno zabraniti telesno kažnjavanje u svim sredinama, uključujući dom, škole i alternativne institucije za brigu o deci i osnovati odgovarajuće mehanizme za žalbu dece (Liechtenstein);

„Doneti zakon kojim se eksplicitno zabranjuje telesno kažnjavanje dece u svim sredinama, uključujući u domu i od strane svih članova njihove porodice (Nemačka)”

Vlada je odmah usvojila prvu od ovih preporuka, navodeći da je druga već implementisana.^[3] Kasnije je Vlada usvojila ostale preporuke, navodeći: „Crna Gora će prihvatiti zakonodavne izmene da bi se eksplicitno zabranilo telesno kažnjavanje dece u svim sredinama: pokrenuće se medijska kampanja o posledicama telesnog kažnjavanja dece.“^[4]

Treći krug pregleda se održao 2018. godine (29. Sednica). Vlada je podržala sledeću preporuku kao „već implementisanu ili u prcesu implementacije“:^[5]

„Usvojiti mere da bi se generisala javna svest kako bi se osiguralo da je zakonska zabrana telesnog kažnjavanja efektivno usaglašena sa (Urugvaj)“

[1] 9. januar 2009., A/HRC/10/74, Izveštaj radne grupe, paragraf 66(5); 9. novembar 2009., A/HRC/10/29, Izveštaj Veća za ljdska prava na desetoj sednici, paragraf 411

[2] 21. mart 2013., A/HRC/23/12, Izveštaj radne grupe, paragraf 117(17), 118(5) i 119(9)

[3] 21. mart 2013., A/HRC/23/12, Izveštaj radne grupe, paragraf 117(17) i 118(5)

[4] 18. april 2013., A/HRC/23/12/Dodatak1, Izveštaj radne grupe: Dodatak, paragraf 21

[5] 18. april 2018., A/HRC/38/13, Izveštaj radne grupe, paragraf 105(125)

Preporukama organizacija za zaštitu konvencije o ljudskim pravima

Komiteta o pravima deteta

(1 jun 2018., CRC/C/MNE/CO/2-3 Advance unedited version, Concluding observations on second/third report, paras. 33 i 34)

„Komitet pozdravlja zabranu telesnog kažnjavanja u svim sredinama i mestima koja se odnose na školske kampanje, ali je zabrinut da propisi ne daju jasnu definiciju telesnog kažnjavanja ili posebnih sankcija onih koji sprovode telesno kažnjavanje. Takođe je zabrinut za istrajnost ove prakse kao široko rasptostanjenog disciplinskog oblika, nedostatak mehanizama za sprovođenje i ograničenu zaštitu i pomoć žrtvama.

„Komitet preporučuje da država potpisnica:

(a) osigura da se zabrana telesnog kažnjavanja adekvatno prati i primenjuje u svim sredinama, uključujući eksplicitno definisanje telesnog kažnjavanja u zakonodavstvu, inicijaciju legalnih procedura protiv onih koji su vršioci telesnog kažnjavanja i primena odgovarajućih sankcija;

(b) podigne svest o zabrani nasilja nad decom među obrazovnim profilima koji rade sa decom i za decu, kao i razvijanje kodeksa ponašanja nastavnika i obezbeđivanje odgovarajućeg treninga;

(c) osnuje mehanizme za žalbe u školama kako bi deca mogla poverljivo da daju izveštaj o nastavnicima koji koriste metod telesnog kađnjavanja i da obezbede trening profesionalnog kadra  koji radi sa decom i za decu o prepoznavanju i davanju adekvatne podrške žrtvama;

(d) ojača i proširi programe o podizanju svesti, uključujući kampanje za roditelje, nastavnike i relevantne profesionalne grupe, da promoviše pozitivne, nenasilne i participativne oblike odgoja dece, kao i da promoviše promenu mentaliteta o telesnom kažnjavanju u svim sredinama.“

Komiteta o pravima deteta

(21 oktobar 2010, CRC/C/MNE/CO/1, Zaključne observacije o inicijalnom izveštaju, par. 36 i 37.)

„Komitet je zabrinut za nedostatak informacija o zabrani telesnog kažnjavanja koje je dala Država članica. Štaviše, komitet je zabrinut da je telesno kažnjavanje široko rasprostanjeno u porodici, školama, insititucijama i pravnom sistemu za maloletnike, kao i u drugim sredinama. Pored toga, Komitet je jako zabrinut da je upotreba telesnog kažnjavanja dece ometene u razvoju veoma rasprostanjena.

„Komitet urgira na Državu članicu, tako što će uzeti u obzir njen opšti komentar br. 8 o pravima deteta na zaštitu od telesnog kažnjavanja i druge okrutnostil i degradirajuće oblike kažnjavanja (CRC/GC/2006/8), da:

a) izmeni sve relevantne zakone kako bi se osiguralo da je telesno kažnjavanje zabranjeno u svim okruženjima, uključujući porodicu i alternativne centre za brigu o deci, kao i da obezbedi efektivnu primenu ovih zakona;

b) sprovede kampanje o podizanju svesti kako bi informisala javnost o negativnim uticajima telesnog kažnjavanja na decu i da aktivno uključi decu i medije u proces;

c) promoviše nenasilne, pozitivne i paticiptivne metode odgoja dece, obrazovanja i sticanje znanja među decom o njihovim pravima za zaštitu od svih oblika telesnog kažnjavanja; i

d) dovede prestupnike pred kompetentne administrativne i sudske autoritete.“

Komitet protiv mučenja

(17 jun 2014, CAT/C/MNE/CO/2, Zaključne observacije o drugom izveštaju, par. 21)

“Prilikom prihvatanja posvećenosti od stane Države članice tokom univerzalnog periodičnog pregledanja da eksplicitno zabrani telesno kažnjavanje dece u svim okruženjima  (A/HRC/23/12/Add.1,par. 21). Komitet daje primerku da telesno kažnjavanje dece nije eksplicitno zabranjeno u porodičnom domu ili u alternativnim centrima za brigu o deci i da je telesno kažnjavanje široko rasprostanjeno u društvu i prihvaćeno kao disciplinski oblik u Crnoj Gori. (član 16)

Država članica bi trebala da prihvati i primeni zakone kojima se eksplicitno zabranjuje telesno kažnjavanje u svim okruđenjima, podržane neophodnim podizanjem svesti i obrazovnim kampanjama o negativnom uticaju telesnog kažnjavanja na decu.”

Komitet protiv mučenja

19 januar 2009., CAT/C/MNE/CO/1, Zaključne observacije o inicijalnom izveštaju, par. 22)

„Komitet daje primerku da telesno kažnjavanje dece nije eksplicitno zabranjeno u porodičnom domu i alternativnim centrima za brigu o deci (čl.16).

Uzimajući u obzir preporuke Studije generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija  o nasilju nad decom (A/61/299), Država članica bi trebala da prihvati i izmeni zakone kojima se zabranjuje telesno kažnjavanje u svim sredinama, podržani neophodnim podizanjem svesti i obrazovnim kampanjama.“

Odbor za ljudska prava

(21. novembar 2014., CCPR/C/MNE/CO/1, Zaključujuće observacije o inicijalnom izveštaju, par. 13)

“Prilikom davanja primerke da je nasilje nad decom i telesno kažnjavanje zakonom zabranjeno u školama i nekim institucijalnim ustanovama, Odbor daje primerku da telesno kažnjavanje ostaje kao problem posebno u porodičnom domu gde tradicionalno ostaje da bude prihvaćeno i cenjeno kao roditeljski i starateljski disciplinarni oblik (članovi
 7 i 24).

Država članica treba da preduzme praktične korake, uključujući putem zakonskih mera gde je to primenjljivo, kako bi stala na put telesnom kažnjavanju u svim okruženjima. Trebala bi da ohrabri nenasilne disciplinarne oblike kao alternativu telesnom kažnjavanju i da sprovede javnu kampanju o podizanju svesti o štetnim efektima telesnog kažnjavanja.

Evropski komitet za socijalna prava

(januar 2016., Zaključak 2015.)

„Komitet podseća da je Članom 17 Povelja, zabrana bilo kakvog oblika telesnog kažnjavanja dece je bitna mera koja izbegava diskusije i zabrinutosti koje je donja granica imeđu onoga što bi bilo prihvatljiv oblik telesnog kažnjavanja i onoga što ne bi (Opšti uvod u zaključke XV-2). Komitet podseća na njegovu interpretaciju Člana 17 Povelja koja se odnosi na telesno kažnjavanje dece donetoj u njegovoj odluci u Svetskoj organizaciji protiv torture (OMCT) protiv Portugala (Žalba br. 34/2005, odluka po osnovanosti donetoj 5. decembra 2006.; paragrafi 19-21):

„Da bi se usaglasio sa Članom 17, domaći zakon države mora da zabrani i kazni sve oblike nasilja nad decom, to jeste da dela ili ponašanja koja imaju verovatnoću da utiču na fizički integritet, ponos, razvoj ili psihološko blagostanje dece.

Relevantne odredbe moraju biti dovoljno jasne, obavezujuće i precizne kako bi sprečile sudove da ih ne primene u slučaju nasilja nad decom.

Štaviše, država mora delovati sa temeljnom proverom kako bi bila sigurna da je takvo nasilje eliminisano u praksi.“

„Komitet je primetio da sada postoji široki koncenzus, kako na evropskom tako i na međunarodnom nivou, među telima prava ljudi o tome da bi telesno kažnjavanje dece trebalo biti izričito i sveobuhvatno zabranjeno zakonom. Komitet skreće pažnju, posebno, u tom smislu na Opšte primedbe br. 8 i 13 Komiteta o pravima deteta (Primedba br. 93/2013 Asocijacija za zaštitu dece (APPROACH) protiv Irske, odluka po osnovanosti donetoj 2. decembra 2014., paragrafi 45-47).

„Komitet saznaje od Globalne inicijative za ukidanje svih oblika telesnog kažnjavanja dece da je telesno kažnjavanje dece u Crnoj Gori zakonito u porodičnom domu. Ne postoji zakonska odbrana koja je sadržana u zakonu i odredbama protiv nasilja i zlostavljanja u Krivičnom zakonu iz 2004., Porodičnom zakonu iz 2007., Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama iz 2003. i Zakon o zaštiti od porodičnog nasilja iz 2010. ne isključuje eksplicitnu zabranu svih oblika telesnog kažnjavanja u odgoju dece.

„Ne postoji eksplicitna zabrana telesnog kažnjavanja u alternativnim centrima, a zakonito je za roditelje.

„Prema Odeljku 111 Opštog zakona o obrazovanju, telesno kažnjavanje je zabranjeno u školama. Zakon o osnovnom obrazovanju (član 66) i Zakon o srednjem obrazovanju (član 99) ne uključuje telesno kažnjavanje kao dozvoljenu disciplinsku meru.

„Komitet smatra da situacija nije u skladu sa Poveljom pošto telesno kažnjavnaje dece nije eksplicitno zabranjeno u porodičnom domu i u institucijama.“

„Komitet zaključuje da situacija u Crnoj Gori nije u skladu sa Članom 17 Pargraf 1 Povelje po osnovi da telesno kažnjavanje dece nije zabranjeno u porodičnom domu i u institucijama.“

Prevalenca/stavovna istraživanja u poslednjih 10 godina

Prema istraživanju iz 2013. godine, 31% dece uzrasti 1-14 godina su podlegnuti fizičkom kažnjavanju tokom meseca koji je predhodio istraživanju, a 2% dece je podlegnuto teškom fizičkom kažnjavanju. Suprotno, samo 6% ispitanika smatra da je fizičko kažnjavanje potrebno da bi se pravilno podiglo, ogojilo i obrazovalo dete. Dečaci su podvrgnuti fizičkom obliku discipline (36%) više nego devojčice (26%). U pogledu statusa bogatstva, 44% dece iz siromašnijih domaćinstava je podvrgnuto fizičkom kažnjavanju u poređenju sa 20% dece iz bogatijih domaćinstava. Ukupno, 69% dece je podvrgnuto najmanje jednom obliku psihičkog ili fizičkog kažnjavanja od strane roditelja ili drugih starijih članova porodice.

(Zavod za statistiku Crne Gore (MONSTAT) i UNICEF (2014)  Pregled stanja dece i žena: Višestruko inikativno klaster instraživanje 2013, Finalni izveštaj ,Podgorica, Crna Gora: Zavod za statistiku Crne Gore (MONSTAT) i UNICEF )

U junu 2009. godine, istraživanje koje je obuhvatilo 1,000 majki i ostalih primarnih negovatelja dece ispod 6 godina starosti je otkrilo da je 55% njih udarilo svoje dete u poslednjoj sedmici, iako manji postotak (9%) smatra da je fizičko kažnjavanje neophodno u odgoju dece. Istraživanje je takođe obuhvatilo 200 majki i drugih primarnih negovatelja koji žive u Romskim naseljima: od njih, 78% je izjavilo da je udarilo svoje dete u poslednjoj sedmici i 32% smatra da je fizičko nasilje neophodno u odgoju dece. Primenjujući kampanju o podizanju svesti o ranom razvoju dece, uključujući alternative fizičkom kažnjavanju, slično istraživanje, izvedeno u novembru 2009. godine je otkrilo da je manji procenat (22%) roditelja fizički kaznilo svoju decu u poslednjoj sedmici.

(Strategic Marketing Research (2009), Early childhood development for UNICEF, June 2009, StrategicPuls Group; Ipsos Strategic Marketing (2009), Early childhood development – 2nd phase: Testing of campaign for UNICEF, November 2009, Ipsos)